ZAŠTO ORGANSKO?

Vi sami donosite odluku da li ćete kupiti organski gajene proizvode. I kada uđete u prodavnicu koja nudi organske proizvode verovatno ćete se upitati: Da li je ta organska hrna stvarno bolja?

Organska poljoprivreda se razlikuje od konvencionalne po  načinu uzgoja. Konvencionalna poljoprivreda koristi hemijsko veštačko đubrivo, a organka za ishranu zemlje prirodno đubrivo. Konvencionalni poljoprivrednici koriste insekticide da se otarase insekata i biljnih bolesti, a organska poljoprivreda koristi prirodne metode kao što su prirodne prepreke i grabljiice koje uništavaju insekte.Konvencionalni farmeri kontrolišu korov koristeći sintetičke herbicide, a organski obrađuju zemlju, ručno kopaju korov, i prekrivaju slamom da suzbiju korov…

Kao rezultat konvencionalnog načina uzgoja povrća hrana je obično zagađena hemijskim naslagama što je za ljude veoma štetno. Pesticidi mogu imati mnoge negativne posledice na zdravlje, uključujući neurotoksikaciju, poremećaje endokrinog sistema, kancerogena oboljenja i slabljenje imunog sistema. Izloženost pesticidima takođe uzrokuje neplodnost kod muškaraca i žena. Pored zagađenosti pesticidima, konvencionalni proizvodi imaju manje hranljivih sastojaka od organskih proizvoda. Prosečno konvencionalni proizvodi imaju svega 83% hranljivih sastojaka od organske proizvodnje. Studije su pokazale značajno veći nivo vitamina C, gvožđa, magnezijuma, fosfora, i znatno manje nitrata (toksina) u organskim proizvodima. Nema sumnje da su organski proizvodi vredniji od konvencionalnih.

U nasoj prodavnici naci cete svakodnevno organsko sveze sezonsko povrce iz kontrolisane bioloske proizvodnje:

- crni i crveni luk
- kupus
- paradajz
- zelenu salatu
- kelj
- brokole
- karfiol
- sargarepu… i jos mnogo toga

Paradajz - organske kiseline u paradajzu učestvuju u procesu disanja ćelija, a dijetetska vlakna učestvuju u poboljšanju varenja, smanjuju opterećenje jetre i tako sprečavaju stvaranje uslova za razvoj teških oboljenja, povoljno deluju na prostatu i poboljšavaju vezivanje gvožđa u crvenim krvnim zrncima. Paradajz je odlican izvor minerala natrijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa.

Čičoka (Heleanthus tuberosus) je stigla u Evropu sa Američkog kontinenta.Kod nas se još naziva divlji ili slatki krompir.Umesto skoba sadrži inulin. Inulin je fruktooligosaharid. Probiotik je,što znaci da pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterije i acidofila. Razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šečera u krvi, odlična je hrana za dijabetiare. Takođe je dobar izvor kalijuma. Sadrži i fosfor, dobar je izvor kalcijuma , magnezijuma i gvožđa. Sadrži vatamin C,D, betakaroten, vitamine grupe B. Čičoka je odličan izvor esencijalnih aminokiselina.

Pšenične klice su bogate vlaknima, odličan su izvor vitamina E i B i selena. Smanjuju nivo holesterola i triglicerida. Sastojci iz pšeničnih klica sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, koja dovodi do formiranja naslaga plaka u arterijama, vodećeg uzroka srčanih napada. Pošto su bogat izvor vlakana, pšenične klice mogu da pomognu u održavanju pravilnog rada creva, čime pružaju zaštitu od kancera rektuma i debelog creva. Zbog visokog sadržaja vitamina E , koji je antioksidanat, sprečava pojavu različitih oblika kancera i srčanih oboljenja.

Celovito zrno PŠENICE u sebi krije blago, u ljusci pšenice nalaze se dijetska vlakna koja ubrzavaju pokrete creva, a služe i za prevenciju polipa, raka creva i debelog creva , bogato je vitaminom B koji ima antistresno dejstvo, utiče na sagorevanja ugljenih hidrata, učestvuje u izgradnji nervnih vlakana i centralnog nervnog sistema. Pšenica u sebi nosi vitamin E koji blagotvorno utiče na razvoj ploda i porođaj, a o njegovom značaju govori i činjenica da bez njega nema snage i mladalačke energije. U celom zrnu pšenice se nalaze i aminokiseline koje su značajne za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova. Sastavni deo pšenice su proteini, kao i minerali - gvožđe, cink, kalcijum koji su značajni za mentalne procese u organizmu. Zato je veoma važno da u svojoj ishrani koristimo proizvode od celog zrna pšenice. Pri proizvodnji belog brašna odstranjuje se klica i ljuska, koji su glavni izvori hranjivih sastojaka.

Masline - su dragocena, lako svarljiva hrana koja pospešuje rast dece i usporava starenje zbog visokog sadržaja antioksidanata. Pomažzu u borbi protiv raka, bogate su nezasićenim masnim kiselinama i zbog toga se svakodnevnom upotrebom maslina može uticati na snižavanje holesterola. Masline takodje deluju blagotvorno na srce i krvne sudove. Štite jetru od degenerativnih promena. Masline su preventivna hrana za dijabetes i hipertenziju.

CVEKLA – RIZNICA MINERALA
Grimizni koren pun zdravlja

Kuvana i ukiseljena, poslužena vruća umesto drugog korenastog povrća ili sirova kao salata, grimizna okrugla cvekla je vredno povrće koje se može koristiti čitave godine. Bogata je vitaminima i mineralima i ima mnoštvo lekovitih svojstava. Može se uzimati u bilo kojem obliku bez ikakvih nepovoljnih posledica i ograničenja, lako je varljiva i ne utiče negativno na sekrecije želuca. Može se, dakle, slobodno zaključiti - cvekla je zaista idealno povrće.

Energetska vrednost cvekle je dosta visoka: 100 grama jestivog dela ima 189 kJ ili 45 kcal. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. U njenom korenu možemo naći i deset odsto šećera.

U cvekli nalazimo gotovo sve mineralne sastojke: kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, cink, a u manjim količinama i mangan, bakar, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum, cezijus i stroncijum.

Betanin i betain svrstavaju cveklu među atraktivno lekovito povrće koje učvršćuje krvne sudove, reguliše krvni pritisak i smanjuje holesterol u krvi, podstiče razmenu materija, funkciju jetre. Zbog prisustva joda i hroma, kojeg u drugom povrću nema, preporučuje se starijim osobama i onima koji pate od ateroskleroze. Nezamenljiva je kod demineralizacije kostiju i zuba.

Vitaminski sastav cvekle i inače je bogat. Najviše ima vitamina C, zatim karotina, vitamina B1 i B2 i PP. Ima i fitoncida (materije koje ubijaju štetne mikroorganizme), šećera i soli.

Toplu crvenu boju korenu cvekle daje sastojak zvan antocijan, prirodno obojena materija. Kad kupujete cveklu, birajte uvek tamnije crvenu i duguljastu, srednje veličine, jer je kvalitetnija od tanjiraste.

Neophodna vegetarijancima

Važno je istaći da cvekla sadrži i određenu količinu kobalta koji učestvuje u stvaranju vitamina B12, što je važno za vegetarijance, koji ne jedu namirnice životinjskog porekla, čak ni mleko, sir i jaja. Vitamin B12 nalazi se samo u proizvodima životinjskog porekla, dok ga u povrću uglavnom nema. A pomanjkanje tog vitamina, uz ostalo, otvara vrata pernicioznoj anemiji, jer navedeni vitamin učestvuje u stvaranju eritrocita u krvi. Zbog toga je cvekla, uz džigericu, jedan od najboljih prirodnih lekova za lečenje anemije i malokrvnosti.

Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog podzemnog dela (korena, gomolja) već i lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Samo pre kuvanja treba odseći zadebljale delove lisnih rebara, jer su tvrda i teže se kuvaju.

Ako cveklu već kuvamo, to bi trebalo činiti u što manje vode, da ne izgubi svoje korisne sastojke, a možemo je samo napola skuvati, neoljuštenu, i do kraja ispeći u rerni i pečenu oljuštiti. Tako će sačuvati svoje prehrambene vrednosti.

Budući da mnogi ljudi ne podnose sirovu cveklu, iako je i sirova lako probavljiva, mogu tome doskočiti tako da uzimaju sok od sveže cvekle. Ona se najpre nariba, a zatim iscedi. Sok se može piti sam ili pomešan sa sokovima ostalog povrća i voća. On krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje nerava, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus naribanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili ribani ren.

Cvekla čisti jetru, bubrege, žučnu kesu i stimuliše delovanje limfe. Poznato je njeno dejstvo kod tireotoksikoze i već pomenute ateroskleroze.

Ruska tradicionalna medicina od davnina koristi cveklu za lečenje nazeba, kijavice, zapaljenja pluća i angine. Kod ovog oboljenja grlo se ispira svežim sokom od cvekle.

Vegetarijanski Boršč

Priča o cvekli ne može da se završi bez navođenja najpoznatijeg jela na svetu koje se od nje pravi – ruskog boršča. Potrebno je dva litra supe, kilogram isečenog kupusa, dve nastrugane cvekle, dva sitno isečena crna luka, šest paradajza isečenih na kockice (poslužiće i oni iz zamrzivača), kašika soli, bibera po ukusu i po dve kašike limunovog soka. U supu staviti povrće, so i biber i kuvati dok ne omekša (oko 25 minuta). Dodati limunov sok i kuvati još pet minuta. Služiti toplo.

Pečena cvekla

Potrebno je: pola kilograma cvekle, glavica luka, čen belog luka, dve kašike biomekinja, kašika sirćeta, 40 g maslaca, so i biber. Sirovu cveklu oprati, oljuštiti i naseći na veće kocke. Luk očistiti, sitno naseckati, beli luk zdrobiti i propržiti na maslacu. Dodati isečenu cveklu i sve zajedno malo propržiti. Na kraju dodati biomekinje, malo vode i sirćeta. Osoliti, pobiberiti i staviti u zagrejanu rernu da se zapeče oko 20 minuta na srednjoj temperaturi. Izvaditi i ukrasiti po želji. Služiti vruće.

Sprečava maligna oboljenja

Cvekla je veoma značajna za sprečavanje razvoja malignih obolenja. Koren je bogat značajnim aminokiselinama (asparagin, glutamin i betain - biogeni amin) koji smanjuje holesterol i mast u krvi.

Cvekla je odlična i za lečenje malokrvnosti; prirodna je odbrana od posledica radioaktivnosti (efekat daje betanidin i betain). Sok smanjuje temperaturu, popravlja nizak pritisak, povoljno deluje na zarastanje rana.